Libra

Konferencija se neka u Vukovaru održava. Dolazim tamo i vidim devojku koja sedi na samom ulazu kako sedi za stolom. Udubljena u papire neke. Shvatam da je to ona. Lepa, neobična nekako. Ispada nekako da je ona organizator. U pauzi dolazim do stola gde je sedela, nema je tu, ali je tu njen mobilni telefon, i beleške neke. Uzimam telefon pod izgovorom samom sebi, da ga sačuvam, neko bi ga kao ukrao. U stvari jedva čekam da zavirim među poruke. Osmehujem se, otvarajući inbox  zlurado misleći...kako ću naići na poruke...njenu prepisku sa nekim...

Listam ali ne nailazim na ono što bi me provredilo... i ujedno izbavilo...

Sasvim drugi ambijent, napolju negde...dolazi, pozdravljamo se, toplo...lako pričamo, bez knedle u grlu, ali oprezno...

Veče je već, i neko je od nas dvoje bos, tržimo čarape, mislim da ja tražim njoj...

Bez dodira, bez insinuacija na bilo šta...samo bliskost, sreća što je tu. Možda ne sreća, nego pre neki mir, neki osećaj da je sve na svom mestu. Prirodno nekako, jebem li ga...

Iako sam spavao samo par sati, budim se potpuno odmoran, ceo dan mi je pun neke dobre energije neophodne da opstanem...

Pisi...divno to radis! Nedostaje nam.

U prirodi smo negde, mislim da se radi o Sarajevu iz detinjstva, mesto gde je s'proleća mama sestru i mene  vodila kao klince.

Ona ide ispred mene, tu je ne znam ni ja kako, nekako prijateljski pričamo... Svestan sam da smo prvi put skupa nakon rastanka. Ne osećam uzbuđenje niti nelagodu...razgovaramo.  U jednom trenutku, sasvim se mirno primaknemo jedno drugom i poljubimo se... Bez strasti, bez mimike...samo poljubac. Jedan. Potpuno van konteksta razgovora. U tom trenutku u grudima osetim onu odavno nedoživljenu toplinu, (da li ikad doživljenu...), tupi bol u pleksusu, jako intenzivan, realističan, arhaičan osećaj...

Nastavljamo da pričamo kao da se ništa desilo nije, mirno...

i sta je bilo kad si se probudio?!

Ovog puta neću upasti u zamku, mada mi tumačenje tvog sna "stoji na vrh jezika" ;)))
Lepo je kad si ovde.

San je mudriji od noći.

Probudio sam se sretan, sa osećajem neke vrednosti koju nesvestan, čuvam negde u sebi. I zatečen pitanjima koja se nanizaše dinamikom nekom čudnom...

Ovaj Anoniman sam ja. Ja sam mudrija od svega.

Reci mi, reci mi da li se baviš pantomimom ili ne? Odgovori mi sad.

Za 'Belo koplje':

Režiser
NJEGOSLAV FLANJAK

Scenario
MILUTIN KLISURIĆ
MIRKO ĆIRIĆ - 'ĆOSA'
ZLATOSAV MILANOV

Glasovi
MARKO ŽIVIĆ (Pankracije Belokopljanski)
BRANIMIR BRSTINA (Konj Nevis)
BORO STJEPANOVIĆ (Pino)
SUZANA LUKIĆ (Princeza Karita)
BRANKO VIDAKOVIĆ (Veštac Mardžori)

... I drugi glumci iz vojvođanskih pozorišta, i užičkog, naravno (Nenad Jovanović, na primer).

Muzika
NEMANJA MOSUROVIĆ

Produkcija
BS GROUP
2009.

Premijera filma je u aprilu ove godine. Upućujem te na sajt - vuk91.mojblog.rs - zapiši ga i ostavićeš mi komentare na moje nove članke. Razumeli smo se?

Onda dobro, pozdravlja te puno tvoj
VUK

Čudno, lepljivo...

Ana Mašulović (Elitni odredi) - Ništa više

Pa?

Prolazim asfaltiranom ulicom kroz šumu. Hlad sunčanog jutra. Put je strm uzbrdo. Sa nekim kao da jesam, ali mi ostaje iza leđa, ne vidim ga/je više. Pri vrhu uzbrdice me uplaši trk velikog psa koji mi se približava. Dalmatinac. Dolazi i počinje da se igra sa mnom, igra koja bi se mogla doživeti i kao napad. Grize me za ruku, nekako, umereno jako, ali se ne bojim, mazim ga, uživam u dodiru glatke dlake, čvrstog, vižljastog tela... Sa tako posebnim, bistrim očima, krupnim... negovan...

Pokušavam onako nemirnog da ga mazim, osećam pljuvačku njegovu po rukama...pokušava i uspeva da me lizne po licu. Primećujem mu na njuškici masku od tanke crne trikotaže koja mu je navučena kao rukavica...sa rupama za okice...pomislim...da bi mu se istakla tamnija njuškica... Shvatam da je izgubljen, u šumi nigde nikoga... Počinjem da razmišljam da ga ne mogu ostaviti tu, a da će mi se život iz korena promeniti ako ga dovedem kući... Plaši me ta pomisao. Obaveze... Znam šta to znači.

A da li će i on hteti da uđe u kola...ne deluje kao neko kome bi se mogla nametnuti volja...ne možeš ga samo uzeti i ubaciti i odvesti... možda će se buniti, pomislim...

Budim se.

Toliko radosti u snu odavno nisam osetio... i da li sam ikad?

Hm... Ovo je za jednu dobru psihoanalizu ;)
Usamljen si i pored osoba pored Tebe, pa tražiš novog prijatelja, novu ljubav, nekoga sa kime ćeš se maziti, po cenu laganog bola?
To ne može biti bilo ko, mora biti kvalitetan! :)
Dobro je da ideš uzbrdo i da je jutro sunčano... optimista, nasmejan i topao, koji bira hlad, znajući da je tamo prijatnije ;)
Znaš šta hoćeš, samo to i ostvari!

na ovoj psihoanalizi sna bi pozavideo i najreprezentantivniji sund casopis koji je perjanica medju casopisima koji prednjace u popularnoj psihologiji : )

hahahahahaha... anagarika, kako si provalio da sam totalni laik?! ;)))

ma vazno je samo da se vi medjusobno druzite i dopadate...na kraju krajeva svako baljezganje zarad priblizavanja je legitimno ; )

Sretan Ti rodjendan, Libra

Nedelja...

samo si danas tu ili ostajes koji dan ?

da li je moguce...